Veštačka inteligencija (AI) pokrenula je revoluciju u mnogim sferama, pa ni prevodilačka industrija nije izuzetak. Alatke za mašinsko prevođenje pojednostavile su i ubrzale komunikaciju sa potrošačima, partnerima i zaposlenima širom planete. Međutim, veštačka inteligencija u prevođenju, kao i svaki drugi oblik tehnologije, ima svoje prednosti i mane. U ovom blogu ćemo razmotriti načine na koje veštačka inteligencija utiče na prevodilačku industriju.
Da ne okolišamo – briljantnost veštačke inteligencije u prevođenju teksta krije se u tome što može obezbediti brze, efikasne, tačne i dosledne prevode, istovremeno smanjujući troškove i povećavajući produktivnost. Međutim, još uvek postoji potreba da prevod prođe i kontrolu „ljudskog oka“ kako bi prevedeni tekst bio u skladu sa kontekstom i kako bi se otklonile potencijalne greške.
Prednosti korišćenja veštačke inteligencije prilikom prevođenja:
- Brzina i efikasnost: alatke za mašinsko prevođenje koriste veštačku inteligenciju i mogu prevesti sadržaj znatno brže nego ljudi, što ih čini posebno korisnim za kompanije koje moraju da prevedu veliki obim teksta u kratkom vremenskom periodu.
- Doslednost: prevodi izrađeni uz pomoć veštačke inteligencije su dosledni, što znači da će ista poruka svaki put biti prenesena na isti način. Ovo može biti od posebnog značaja kompanijama koje nastoje da glas svog brenda prenesu dosledno na više jezika.
- Ekonomičnost: upotreba alatki za mašinsko prevođenje često predstavlja manji trošak za kompaniju od angažovanja ljudi. Ovo posebno dolazi do izražaja kod kompanija koje često imaju potrebu za prevođenjem velike količine sadržaja.
- Jezička raznolikost: alatke za prevođenje koje koriste veštačku inteligenciju mogu da prevedu sadržaj na veliki broj jezika, omogućavajući kompanijama da učinkovitije komuniciraju sa potrošačima, partnerima i zaposlenima širom sveta.
Mane korišćenja veštačke inteligencije prilikom prevođenja:
- Odsustvo nijansi u prevodu: alatke za mašinsko prevođenje nisu u stanju da prepoznaju lingvističke nijanse, što za posledicu ima prevode koji su terminološki netačni ili neprkiladni za određeni kontekst.
- Ograničeni vokabular: alatke za mašinsko prevođenje možda neće moći tačno da prevedu složene tehničke termine ili idiome, što može dovesti do nesporazuma.
- Potreba za ljudskom proverom: da bi se obezbedili tačnost i kvalitet, još uvek postoji potreba da mašinski generisani prevodi prođu kontrolu „ljudskog oka“, što može zahtevati dodatno vreme i predstavljati dodatan trošak u procesu prevođenja.
- Kulturne razlike: alatke za mašinsko prevođenje možda neće biti u stanju da prepoznaju kulturne razlike, što može rezultirati prevodima koji nisu prikladni za određeni kontekst. Ovo je posebno bitno za kompanije koje moraju da komuniciraju sa potrošačima ili partnerima iz različitih kultura.
Pretnja ili blagoslov?
Veštačka inteligencija ne predstavlja nužno pretnju po prevodilačku industriju, ali je značajno remeti i može dovesti do gubitka poslova, smanjenja kvaliteta, zavisnosti od tehnologije, a može i dovesti do komplikacija u pogledu osetljivih etničkih pitanja.
Premda veštačka inteligencija predstavlja potencijalnu pretnju za prevodilačku industriju, istovremeno nudi i dobre prilike za njenu saradnju sa ljudima. Ljudi mogu doprineti svojom kreativnošću, sposobnošću za prepoznavanjem nijansi i poznavanjem kulture koji su potrebni za tačne i precizne prevode, dok, s druge strane, prevodilački alati koje koriste veštačku inteligenciju mogu ubrzati sam prevodilački proces, poboljšati efikasnost i doslednost, ali i smanjiti troškove.
Nisi pametnija od mene!
Alatke za prevođenje koje koriste veštačku inteligenciju mogu imati poteškoća sa prevođenjem tehničkih termina, što dalje može dovesti do nesporazuma koji mogu biti pogubni po poslovanje. Evo primera u kome je veštačka inteligencija pogrešno prevela rečenicu u tehničkom kontekstu:
Rečenica u izvornom dokumentu na engleskom jeziku glasi: „Sistem zahteva minimum 8 gigabajta RAM memorije kako bi efikasno funkcionisao.“
Veštačka inteligencija ju je prevela na sledeći način: „Sistem zahteva minimum 8 gigabajta RAM memorije kako bi energično funkcionisao.“
U ovom slučaju je alatka za prevođenje koja koristi veštačku inteligenciju pogrešno prevela englesku reč „efficiently“(prim. prev. efikasno) kao „energično“, čime je u potpunosti promenjeno značenje rečenice. U tehničkom kontekstu, gde je preciznost jezika od ključne važnosti za tačnost i bezbednost, ovakva greška može skupo koštati.
Veoma je bitno da prevodioci ili tehnički stručnjaci provere i verifikuju prevode tehničke dokumentacije kako bi se osigurala tačnost i prikladnost za određeni kontekst. Iako alatke za mašinsko prevođenje mogu da ubrzaju proces prevođenja, ne treba se potpuno oslanjati na njih prilikom prevođenja tehničke dokumentacije.
Ljudski faktor
Prevod tehničke dokumentacije često uključuje kompleksnu terminologiju i zahteva dobro razumevanje tematike i registra. Prevod tehničkih termina na tačan i prikladan način može predstavljati problem za alatke za mašinsko prevođenje. Ovakvi prevodi iziskuju stručnost i iskustveno znanje prevodilaca i tehničkih stručnjaka koji su upoznati sa nijansama jezika na koji se predmetni materijal prevodi, ali i samom predmetnom materijom.
Naposletku, prevod tehničke dokumentacije često uključuje osetljive i poverljive informacije sa kojima se mora pažljivo postupati. Alatke za mašinsko prevođenje možda neće biti u stanju da takvim informacijama rukuju na pravi način, što može dovesti do većih grešaka i problema etičke prirode.
